A kakav je kontekst u kome žive mla

A kakav je kontekst u kome žive mlade žene u Srbiji, danas? Mlada žena danas, ukoliko ima sreću da uopšte ima posao, odlazi na njega sa strahom od otkaza u slučaju da zatrudni. U slučaju da zatrudni, moli se raznim višim silama da je sve u redu (a mnogo je okolo onih kojima nije), jer su joj potrebne astronomske sume novca za lekarske analize i intervencije. Kad ode u porodilište, suočena je sa uslovima u kojima su rađale naše bake (eto, bar nešto je kao kad su bake rađale). Ukoliko dobije dete, prinuđena je da teško balansira između posla i porodice, kako bi uopšte mogla da obezbedi minimalne uslove za rast tog deteta. A to znači majku koja postaje roditelj, ali teško igra ulogu roditelja, jer jednostavno dan nema 48 sati. „Jer roditeljstvo nije rađanje, roditeljstvo je dugoročna odgovornost za dobrobit deteta“, kako je lepo navela sociološkinja Smiljka Tomanović.
Iz perspektive države, ako uopšte možemo govoriti o takvoj perspektivi, natalitet u okviru njenih granica (a ne jedne nacije) jeste bitan parametar. Međutim, natalitet se ne pospešuje upiranjem prstom u žene koje nemaju decu, jer su eto „hedonisti“, već konkretnim proaktivnim merama podrške parovima ili ženama koje žele da imaju decu. Država treba svojim građanima da služi kao servis koji im olakšava zadovoljavanje potreba i povećava kvalitet života. Međutim, svedoci smo mera koje su usmerene u suprotnom pravcu i kojim su se ukinule već uvedene beneficije za trudnice i porodilje. I to baš u tom nerađanjem pritisnutom Beogradu.
Vlada Srbije je 2008. godine kao meru populacione politike donela Strategiju za podsticanje rađanja. Međutim, Udruženje „Roditelj“ iznosi da gotovo nijedna mera ne samo da se ne ostvaruje, već se iznova i iznova sa predstavnicima vlasti priča i pregovara o potrebi da se u budućnosti radi na pitanjima, za koje su oni već sami ovom Strategijom doneli rešenja. Uprkos tome što veliki deo ovih mera ne zahteva direktna novčana ulaganja. I onda se čuje glas kako su eto žene odgovorne što ne rađaju decu za opstanak nacije. Moram da priznam, da još otkako sam, sa 10 godina morala da napustim sve što je bilo moje detinjstvo u ime nacije, pokazujem žestok otpor prema bilo čemu što se radi zarad nacije.